Rastući inflatorni pritisci idu u prilog atraktivnosti zlata kao investicije. Količina fiskalnih i monetarnih podsticaja bez presedana, koja je u proteklom periodu upumpana u napredne ekonomije dovela je do mnogo bržeg ekonomskog oporavka do kraja 2020. godine nego što se očekivalo, i na tržištima su danas široko rasprotranjena očekivanja da će stopa inflacije naglo porasti u narednom periodu. U maju je američki indeks potrošačkih cena porastao za 5%, što je najveći godišnji rast od avgusta 2008. godine i pojačava zabrinutost da se inflatorni pritisci značajno pojačavaju.

Realne kamatne stope postaju još negativnije sa rastućom inflacijom, dok centralne banke ne preduzimaju korake da krenu sa povećanjem baznih kamatnih stopa kako bi zauzdale inflaciju, što su sve pozitivni aspekti sa stanovišta cene zlata. U SAD-u su Federalne rezerve postavile prioritet da se nezaposlenost smanji na nivo pre pandemije, dok se kamatne stope održavaju na rekordno niskim nivoima. Federalne rezerve i Evropska centralna banka očekuju da će rast inflacije biti privremen i prolazan: ako to ipak ne bude slučaj, što je skoro konsenzus među profesionalnim investitorima širom sveta, onda centralne banke rizikuju da na rastuću inflaciju reaguju previše sporo, od čega će opet zlato imati najveće koristi.

Pad realnih prinosa (odnosno kamatnih stopa) trebalo bi da utiče na porast cene zlata i srebra. Tržište obveznica je, takođe, skeptično da je snažan rast inflacije privremenog i prolaznog karaktera, kako su tvrdili predstavnici američkih Federalnih rezervi, budući da su nominalni prinosi na obveznice u poslednjih nekoliko nedelja nastavili da padaju. Ipak, ovo je veoma pozitivan razvoj događaja za zlato, jer to znači da realni prinosi postaju sve negativniji. Porast cene srebra nije se pokazao tako snažnim kao u slučaju zlata, što je neobično, jer cena srebra obično nadmašuje učinak zlata na rastućem tržištu, a naročito kada postoji briga zbog inflacije; ipak, očekuje se da će, u narednom periodu, cena srebra nadoknaditi svoj učinak u poređenju sa zlatom.

Specijalizovani investicioni fondovi (takozvani ETF-ovi) koji investiraju u zlato su ubeležili pozitivne tokove u prethodnom periodu. Svetski savet za zlato objavio je da je da su ETF-ovi koji investiraju u zlato prošlog meseca zabeležili priliv od 3,4 milijarde dolara (+61,3 tone) usled povećane zabrinutosti zbog rastuće inflacije, preokrenuvši trend neto odliva u tri prethodna uzastopna meseca. Veliki severnoamerički i evropski fondovi bili su primarni pokretači priliva novih investicionih sredstava u toku maja. Ukupna zlatna imovina ovih specijalizovanih investicionih fondova u ovom trenutku iznosi 3,628.4 tona, što je manje od rekordnih nivoa zabeleženih krajem 2020. godine, ali ipak u stabilnom porastu.

Pasivan odnos prema viškovima likvidnih sredstava i sopstvenom kapitalu je veoma riskantan u ovom trenutku, a naročito u periodu koji je pred nama. Kontaktirajte nas odmah, pozivom na telefon 021 3105 168 zakažite sastanak ili nam pošaljite e-mail na adresu info@fingold.rs, i konsultujte se sa nama na temu ulaganja u investiciono zlato i srebro. Sačuvajte kupovnu moć svog kapitala blagovremeno.